Pas – sam svoj šetač

by Anita Cibenečki

Živim u jednom od Zagrebačkih kvartova. Manji je to mirniji kvart, sa mnogo manjih parkića zelenilo je na svakom koraku što okruženje čini ugodnim.

U ovom kratkom osvrtu željela bih da podijelite sa mnom svoje mišljenje o ovoj temi pas – sam svoj šetač.

Od kada imam psa naučila sam da osim kućne brige psa moram i šetati. Svog psa šetam po kvartu, nasipu,   zagrebačkim šumama, jezerima… gdje kada stignem. Šetamo ponekad sami, ponekad u društvu drugih pasa.

U mom malom kvartu živi pas koji ima svog vođu,  (barem ja mislim da sam svom psu vođa ), slatko stvorenje, dečko po spolu. Taj dečko – pas često šeta sam, bez pratnje. Znam ga viđati ujutro, po podne ,navečer, kad je sunčano, kad pada kiša, snijeg – po svim vremenskim uvjetima.

Vani uvijek postoje razne opasnosti. Moramo paziti na aute, moramo paziti da pas nešto ne pojede, moramo paziti da između pasa ne dođe do konflikta…

Vrlo često viđam tog dečka – psa, kako šeta sam. Dečko – pas uredno na sebi ima ormu. Dozlogrdilo meni pa jednom kada sam srela njegovog vođu upitah zašto svog pasa pušta da šeta sam ?

Opravdanja su me zadivila: on sam izađe iz stana. Iznad moje glave stotinu upitnika. Znači taj dečko –pas sam sebi stavi ormu, otvori vrata i izađe u šetnju!!!!!!

Drugi odgovor je bio: sve kuje u kvartu se tjeraju, moj dečko pas laje i ludi po stanu i opet sam izađe van…..opravdanja su doslovno besmislena, barem ja tako mislim.

Moram priznati da se dečko – pas očito naučio sam brinuti o sebi, jer za bolje ne zna. Dečko –  pas može nastradati, može napraviti nepotreban problem sa drugim psom, može napraviti problem šetaču koji ima kuju koja se tjera…

Moje pitanje je vrlo jednostavno: dali bi bilo u redu da svi mi vlasnici svoje pse puštamo  da sami šetaju okolo i čekaju ispred zgrada da im otvorimo vrata?

Uvodna slika Petr Ganaj – Pixabay

You may also like

Ostavi komentar