ISTINE I ZABLUDE O ZUBNIM NASLAGAMA KOD PASA

by Tatjana Stevanović, dr.med.vet.

Posle dvadesetpet godina iskustva, ne mogu a da ne podelim nešto što me tišti – iz godine u godinu imam sve više pacijenata koji, na žalost, završavaju sa totalnom ekstrakcijom zuba (vađenje svih zuba iz vilica). U početku sam mislila da je samo povećana učestalost slučajeva na delu, a onda sam ostala poražena kada mi je i statistika potvrdila isto. Sa sigurnošću mogu reći da više od 85% pasa (govorim o malim rasama pasa) u uzrastu između 7-10 godina starosti ostaju bez većine, ako ne i bez kompletnih zuba u usnoj šupljini. Velike rase pasa nisu isključene iz ove problematike ali se javlja u mnogo manjem procentu. Održavanje higijene zuba je takođe preporuka i u ovom slučaju 

Trenutno popularne male rase pasa su podložne stvaranju većih količina naslaga koje prouzrokuju, narodski rečeno – paradentozu (periodontalno oboljenje), a koja se skoro uvek završava vađenjem zuba . Naslage se formiraju od ostataka hrane i bakterija koje se nalaze u usnoj šupljini. To je samo inicijalna faza problema, a ono što dalje sledi je imunološki odgovor organizma na prisustvo bakterija i njihovih produkata, te kao rezultat nastaje upalna reakcija u tkivu. U slučaju periodontalnog oboljenja, dolazi do upalne reakcije zubnog mesa (gingive), njegovo uništavanje i na kraju gubitak koštane osnove vilice. U nekim situacijama, kod određenih rasa (npr. pomeranci, jorkširski terijer…), može doći čak i do preloma na donjoj vilici. Kod ovih rasa infekcija toliko ošteti viličnu kost da sa ispadanjem ili vađenjem određenih zuba donje vilice dolazi do patološkog preloma vilice. 

Slika 1. Yorkširski terijer – uklonjena donja vilica uslijed patološkog prijeloma

Naslage mogu nastati iz više razloga: 

  • odsustvo dentalne higijene 
  • rasna i genetska predispozicija 
  • pH vrednost pljuvačke (kod pasa je pljuvačka više alkalna) 
  • anatomija glave i vilice 
  • druga sistemska oboljenja…… 

Ono što je sasvim sigurno je da naslage ne nastaju iz sledećih razloga:

  • vrsta hrane koju pas konzumira 
  • vrsta vode koju pas pije (flaširana ili voda iz vodovoda) 
  • hranjenje koskama 

Periodontalno oboljenje se razvija kroz nekoliko faza, te ako s vremena na vreme pogledamo šta se dešava u usnoj šupljini vašeg ljubimca, možemo da primetimo različite znake upozorenja. U prvoj, ili možda bolje reći nultoj fazi razvoja oboljenja, trebalo bi da primetimo da zubi imaju tanki film u vidu žućkaste naslage koju lako možemo da skinemo komadom gaze ili četkicom za zube. Već tada je jasno da neizbežno treba da se pozabavimo dentalnom higijenom našeg ljubimca. Dalje se može desiti da primetimo da su rubovi zubnog mesa (gingive) crvene boje, što znači da je došlo do razvoja upalnog procesa i definitivno nastanka I faze periodontalnog oboljenja. Ukoliko u ovoj fazi ne uradimo ništa po pitanju održavanja higijene zuba (korišćenje paste za zube i četkice, mikrofiber navlaka za prst ili komad gaze sa pastom), upalni proces se razvija dalje, meke naslage kalcifikuju i razvija se II, III i IV faza bolesti. Period u kojem će doći do razvoja bolesti od I do IV stadijuma je individualan od psa do psa, od rase do rase i ne manifestuje se klinički isto kod svake jedinke. U nekim slučajevima pri kliničkom pregledu može se primetiti relativno mala upala zubnog mesa sa umerenom količinom zubnih naslaga, što bi recimo odgovaralo II fazi oboljenja. Međutim, nakon rendgenološkog snimanja takvog pacijenta, dolazimo do saznanja da oštećenje koštane osnove vilice odgovora IV fazi oboljenja i da su zubi u stvari izgubljeni. Zbog toga je neophodno da, osim što posvećujemo pažnju tome kako naš pas izgleda, da li je ošišan, okupan, kako je obučen, OBAVEZNO POGLEDAMO I ZUBE našeg ljubimca. Izgled zuba nije stvar estetike, zdravi zubi i ono što ih okružuje odražavaju opšte zdravlje vašeg ljubimca. 

Kada govorimo o III i IV fazi oboljenja, infekcija je dovela do gubitka više od 25% potpornog sistema zuba i u ovim fazama oboljenja je već teoretski ali ne i tehnički i finansijski moguće sačuvati inficirane zube. 

Slika 2. IV faza periodontalnog obolenja

Jedina opcija lečenja kod krajnjih stadijuma periodontalnog oboljnja je vađenje zahvaćenih zuba. Kod malih i belih rasa incidencija je između druge i sedme godine

 

života, kada nažalost, kao što sam već spomenula, ostaju bez većine ili svih zuba u usnoj šupljini. Vlasnici su gotovo uvek zatečeni ovakvim, za njih krajnje neočekivanim, razvojem oboljenja, ali to je i najmanji problem – u ovoj fazi smo sigurni da je životinja trpela jake bolove najmanje par godina pre intervencije. Infekcija nikada nije ograničena isključivo na usnu duplju, već putem cirkulacije dospeva do drugih organa, poput srca, gde, između ostalog, utiče na rad srčanih zalistaka, bubrega, jetre i neposredno ugrožava njihovu funkciju. 

Na moju argumentaciju da pas trpi bol, vlasnici obično reaguju sa tvrdnjom da se pas ponaša normalno i da su oni došli samo zbog toga što pas ima jak zadah iz usta. Tek kroz razgovor i postavljena pitanja: da li Vam deluje da pas uzima hranu i/ili vodu na drugačiji način, da li se dešava da se pas „zagrcne“ tokom uzimanja obroka ili vode, da li se pas i dalje igra sa svojim igračkama, da li nalazite fleke (nekada prebojene-tragovi sukrvice) na mestu gde spava, da li balavi više nego obično, da li često ili stalno drži usta otvorena, da li se povremeno ili često oblizuje, dali povremeno ili često “cvokoće” vilicama, da li češe lice ili vilicu…? vlasnici u stvari shvate da se možda njihov ljubimac zaista ponaša drugačije. 

Naglašavam, psi jedu i kada ih nešto boli, psi jedu i kada ih nešto JAKO BOLI, jer ih instinkt tera da jedu, a ne zato što je sve u redu. 

Da li je moguće sve ovo sprečiti? 

Naravno da je moguće i to uz minimalni trud, ali je neophodno da na tome radimo od prvog dana kada novi član stigne u našu porodicu. Od samog početka štene treba da navikavamo na to da ga dodirujemo po glavi, da mu dodirujemo i podižemo usne i dodirujemo zube. Kada štene stigne u novi dom, što je najčešće u uzrastu od 2-3 meseca, ono ima mlečne zube koje će zameniti stalnim zubima do 6. ili 7. meseca starosti. U ovom periodu zamene zuba, ne treba prati zube, već ga samo navikavamo na ukus paste za zube. Koristite paste koje su isključivo namenjene za pse i po mogućnosti one koje imaju ukus mesa jer će ih bolje prihvatiti. Takođe, treba naglasiti da se njihove paste ne ispiraju, nego ih psi gutaju. Nakon zamene zuba iz mlečnih u stalne, krećemo sa pranjem zuba. Zubi se peru jedanput dnevno, najčešće nakon poslednjeg obroka, SVAKOG DANA. Ako se zubi

peru svakog drugog dana, kod nekih pasa je već moguće videti prisustvo plaka (naslaga). Ukoliko im zube peremo svakog trećeg dana, to je već kao da ne radimo ništa. 

Pored klasičnog pranja zuba – pastom za zube (uvek koristiti pastu za zube za pse!) i četkicom ili nekim drugim pomagalom, recimo navlakom za prst od mikrofibera (često daje bolji uvid koji deo zuba i koji zub ste oprali, navlaka je mekana te je prijatnija za psa), možemo koristiti i druga pomoćna sredstva za održavanje higijene zuba. U pomoćna sredstva spadaju razni sprejevi, tečnosti, žvakalice, praškasti dodaci hrani, hrana napravljena za skidanje mekih naslaga sa zuba… Veoma je bitno, međutim, shvatiti jedno: to su samo POMOĆNA SREDSTVA i ona NE MOGU održavati higijenu zuba. 

Moram da se osvrnem i na trenutno veoma popularne ultrazvučne četkice. Vlasnici, plašeći se da svog ljubimca podvrgnu opštoj anesteziji radi skidanja naslaga sa zuba, neretko podležu marketinškoj zabludi, te zbog toga navodim sledeće: 

– Ultrazvučne četkice se MOGU koristiti za ODRŽAVANJE HIGIJENE ZUBA samo kod pasa koji NEMAJU već formirane mineralizovane naslage (kamenac) i koji NEMAJU razvijeno periodontalno oboljnje (periodontalno oboljenje od II faze). 

– Ultrazvučne četkice NE MOGU da skinu formirane mineralizovane naslage (kamenac). 

– Ultrazvučne četkice se NE MOGU koristiti kao jedino sredstvo za održavanje zubne higijene kod pasa koji imaju periodontalno oboljenje (od II do IV faze oboljenja). Često je korišćenje ove četkice kod ovih pasa veoma neprijatno i bolno za njih. 

Pitanje do kojeg dolazimo jeste kako rešiti problem naslaga, ukoliko nismo prali zube svom ljubimcu. Jedini ispravan način skidanja naslaga je profesionalno ultrazvučno skidanje naslaga u opštoj anesteziji, a sada ću Vam ukratko reći i zašto. 

Naslage se stvaraju sa sve četiri strane zuba, stvaraju se na površini zuba koju Vi vidite, ali se takođe stvaraju i na površini vrata zuba i neposredno ispod zubnog mesa (gingive), koju Vi ne vidite. Skidanje naslaga sa površne zuba koju Vi vidite (što je samo jedna strana zuba) je krajnje estetski zahvat, koji je sa medicinske tačke gledišta jedno veliko ništa. Upravo zbog toga je neophodno da pacijent bude u opštoj anesteziji. Kada ste zube očistili sa sve četri strane i kada ste očistili i prostor ispod zubnog mesa, možemo da

govorimo o adekvatno odrađenom zahvatu čiščenja naslaga. Pravilno odrađeni zahvat ne predstavlja prijatno iskustvo za Vašeg ljubimca koji ne može da zna šta se dešava i da je potrebno da mirno sedi kod „Čika Zube“ i zato se vraćamo na neophodnost uvođenja u opštu anesteziju. Nakon čišćenja je tek moguć detaljan pregled svakog zuba ponaosob adekvatnim stomatološkim instrumentima. Potrebno je videti da li negde postoje odstupanja, da li postoji razlog za obavljanje rendgenološkog snimanja i da li postoje promene koje bi morale da se na određeni način dalje tretiraju. Ceo proces se završava poliranjem zuba. 

Bitno je da razumemo da ukoliko se skidanje naslaga radi na psu koji je svestan, to je u suštini zahvat koji se ne može nazivati tim imenom, možda je više odgovarajući naziv privremeno ulepšavanje slike. Šta više, pas neretko doživljava traumu jer je zahvat kojem ga podvrgavaju bolan, upravo zato što su mu najčešće već i same desni i okolno tkivo bolni. Ono što je najvažnije i samim tim najveći poraz ovakvih „zahvata“ jeste da pas ne oseća nikakav boljitak nakon njih. Problem nije rešen, problem je samo postao privremeno nevidljiv. Činjenica je da pas najčešće nema zadah nakon takvih intervencija (jeste uklonjen DEO naslaga), ali kako uzročnik problema nije zaista iskorenjen i to je kratkog veka. Infekcija je i dalje tu i dalje napreduje, a mogu proći i godine dok vlasnici ne primete da nešto nije kako treba. 

Cilj moje priče definitvno nije zastrašivanje vlasnika, ali nakon godina iskustva i uz odgovornost koju snosim kao stručnjak, moram skrenuti pažnju na (i ne tako lepu) realnost kada je u pitanju dentalna higijena ljubimaca. Možda i najbitniji deo te stručnjačke odgovornosti jeste edukacija vlasnika i prevencija problema i upravo to je ono čemu sa ovim tekstom težim. Bitno je da znate kroz šta vaši ljubimci prolaze jer vam oni to ne mogu ispričati, bitno je da znate kako da sprečite mogući bol, ali i da postoji odgovarajuće rešenje ukoliko je do problema već došlo. Informisani vlasnik znači srećan i bezbrižan ljubimac! Još jedna činjenica koju vredi ponovo naglasiti jeste da je za samu prevenciju bilo kakvih dentalnih nedaća potrebno ulaganje minimalnog truda: pet minuta koje će posvetiti svom ljubimcu svakog dana. 

Perite zube svojim ljubimcima, poštedite ih bola i „Teta Zube“.

Slike su iz privatne arhive.
Uvodna slika – Duerken, Pixabay

You may also like

Ostavi komentar